Karing 500.000 Řomen taj Sinton mundarde biprinźande pe vrjama kata o holokausto. Řom taj Sinti xaile ande mundarimaskê logorja taj mule bokhatar taj nasvalimatandar ande KZ-ur taj ande logorja kataj zoraki bući. But Řom taj Sinti sas deportirime taj sas te kêren zorasa bući pe farme, pe dromengê taj khêrengê konstrukcije taj ande industrija. Le źene kaj nakhle źuvindes o genocido, bute bêršenca nas priznajime sar nacionalsocialistongê progonoskê viktimur taj či dobisarde khanči vaj numa xancî restitucija pa pesko xasardo properiteto. E homepage anzarel fundamentalni informacije le studentongê taj sîćaritorjengê pa genocido pe l’ Evropakê Sinti taj Řom.
Kotor anda bućaki definicija kata IHRA pa anticiganizmo
O anticiganizmo či na teljardja pe vrjama kata nacionalsocijalistur čiti stopirisajlo pala kodo, nego vo sî źi ajdes jeg centralno elemento kata kriminalni aktur pe l’ Řom thaj pe l’ Sinti.
Sićarimos thaj sićuvimos pa l’ Řomengo thaj Sintongo genocido
Te san učeniko/učenica atuncî sî tu e šansa vaj korkoři vaj ćirja klasasa te rodes thaj te sićos so sî le řêdêčine thaj le rezultatur kata o anticiganizmo thaj kata o genocido pe l’ Řom thaj Sinti.
Te san pedagodo/pedagogica, kam arakhês katka but diverzni sićuvimaskê materijalur taj ideje sar te sićares e tema pe laśi sama: Sja le informacije pala sićaritorja.
E sićuvimaski website
Romasintigenocide.eu del tumen informacije pa o genocido pe l’ Řom thaj Sinti pe vrjama kata nacionalsocijalizmo. Kaća website prezentiril individualni biografije thaj informiril pa progonimaskê thaj mudarimaskê thana. E lungo progonoski historija kata l’ Řom taj Sinti sî jek tema thaj sî vi jek tema o marimos kontra o progono. Le rezultatur kata o genocido pala źene kaj preživisajle les thaj vi e memorija pe leste sî aver temakê fokusur kata e sićuvimaski website. Svako informacija thaj svako bućaki patrin arakhadon tala l’ teme.
- 6 temakê fokusur
- Maj but de 70 bućakê patrja
- Ande 12 śiba
- Pala učenikur de katar 14-e bêršengê
