D1 KZ-ura

Le deportacije kata vuni Řomengê taj Sintongê grupe ande l’ KZ-ura teljarde već ando bêrš 1938. Ando bêrš 1939 teljarde već masovni deportacije ando Dachau, Buchenwald taj Ravensbrück, kaj miji de miji Řom taj Sinti andaj Austrija arêsle ande KZ-ura te kêren zorasa bući. Svako deportacija kata řom taj řomnja, save sas zurale la bućakê, mêklja le řomengê familije, save aśile palpale, bi grižako taj le lokalni, socialni servisur musaj sas te grižîn anda lende. Le lokalni raj rode anda kodja so maj but deportacije! Ande l’ KZ-ura fuladja e SS le řobon pe diverzni kategorije. Von suvde pe řobonengê gada trianglur kaj sas ande diferentni farbe. Le Řomengê taj Sintongê thode sja maj but kale trianglur, save sas pala „asocialni“ řobur. Ande vuni logorja sas jek specifično řobongi kategorija pala “Zigeuner” lengo šêmno sas jek melaxno trianglo.